Svi mi razmišljamo kako da nam sve bude na dohvat ruke, da nam je u blizini i vrtić i prodavnica i doktor i SPENS…

Ali kada dođete u situaciju da morate da putujete onda shvatite da to i nije tako loše. Na primer, mi smo živeli preko puta vrtića i svaki put smo ustajali u 5min do 8 i kasnili na doručak. Onako iz kreveta, još ne razbuđeni, svako jutro je izgledalo isto.

Sada kada nam je vrtić udaljen 5km to izgleda mnogo bolje. Ustajemo ranije pošto znamo da treba dobro da se potrudimo da stignemo na vreme. Biramo različite varijante prevoza (peške, bus, bajs, auto), ali nam se najviše sviđa biciklo. Dolazimo u vrtić rumeni i gladni 😄 😋 i posle ove jutarnje aktivnosti, spremni smo za ceo dan.

Dok se vraćam kući, ja iskoristim priliku da svratim u nekih usputnih parkova i uradim vežbe kako bih mogao posle da sedim mirno za računarom. Ta jutarnja rekreacija mi se toliko svidela da sam počeo da se prijavljujem na maratone i triatlone. Mislim da u životu nisam bio u boljoj formi, a sve zahvaljujući udaljenom vrtiću.