Сви ми размишљамо како да нам све буде на дохват руке, да нам је у близини и вртић и продавница и доктор и СПЕНС…

Али када дођете у ситуацију да морате да путујете онда схватите да то и није тако лоше. На пример, ми смо живели преко пута вртића и сваки пут смо устајали у 5мин до 8 и каснили на доручак. Онако из кревета, још не разбуђени, свако јутро је изгледало исто.

Сада када нам је вртић удаљен 5км то изгледа много боље. Устајемо раније пошто знамо да треба добро да се потрудимо да стигнемо на време. Бирамо различите варијанте превоза (пешке, бус, бајс, ауто), али нам се највише свиђа бицикло. Долазимо у вртић румени и гладни 😄 😋 и после ове јутарње активности, спремни смо за цео дан.

Док се враћам кући, ја искористим прилику да свратим у неких успутних паркова и урадим вежбе како бих могао после да седим мирно за рачунаром. Та јутарња рекреација ми се толико свидела да сам почео да се пријављујем на маратоне и триатлоне. Мислим да у животу нисам био у бољој форми, а све захваљујући удаљеном вртићу.